Medjunarodna aktivnost – 7. jun
Subota jutro, 8 sati, u etno selu je mirno, svi još uvek spavaju. Prvi se pojavljuje Igor i naručuje kafu sa ratlukom, na terasi je Marčel koji se ubrzo pridružuje… Uskoro smo svi opet za stolom, ovog puta svi pijemo domaću kafu i svi se čude kako ih glava ne boli od preteranog pića, objasnili smo im da je to normalno ako se pije domaća rakija. Za doručak nam je servirana gibanica, pršuta, salama, jogurt.
Moramo da napuštamo etno selo uskoro, svi vidno tužni krećemo ka kolima i idemo u manastir Soko grad pored Ljubovije. Manastirski kompleks je ostavio lep utisak na sve, posetili smo crkvu, muzej, jezero, a slike kod vodopada i osveženje sa vodom iz potoka će svima ostati u sećanju. Bez žurbe se vraćamo u kola i krećemo ka Beogradu.
Usputna stanica nam je mesto Tekeriš i mauzolej srpskim vojnicima koji su izvojevali prvu savezničku pobedu u prvom svetskom ratu. Naše goste upoznajemo sa ulogom Srbije u Velikom ratu i o prijateljstvu sa Francuskom koja je usledila nakon završetka rata.
Oko 5 sati stižemo u Beograd i smeštamo goste u hostel B&B u Zemunu. Ponovo izjave zahvalnosti naših gostiju, jer nisu očekivali sjajno opremljen četvorosoban stan, gde svako ima svoju sobu. Reč koju najčešće čujemo, a koju su gosti naučili odmah po dolasku je „Hvala“. Mi ostajemo bez teksta, nismo navikli na tolike izjave zahvalnosti i pitamo se čemu to. Opet čuveno pitanje da li imamo još nešto u planu, a mi odgovaramo “odmorite se malo pa nastavljamo dalje…”. U 8 sati smo svi u kafani Čuburska lipa, pridružuju nam se i drugi članovi Kluba koji su bili sprečeni da putuju sa nama u Ljuboviju. Gosti nas pitaju:“ Da li ćemo opet da jedemo i pijemo“ odgovoramo im: „A šta drugo da radimo“. Servirana je večera, ponovo tradicionalna kuhinja gibanica, sir, kajimak, domaći kačkavalji, salame, pršute, roštilj, ponovo naša rakija i sjajno domaće belo i crno vino i još jednom čuvena reč sa jako čudnim akcentom “hvala”. Tradicionalna kafanska muzika je za našim stolom, naručuju se pesme i uskoro su svi na stolicama i igraju. Mi im prevodimo reči nekih pesama i oni ne mogu da veruju kakvu poruku prenose naše pesme, većina pesama je tužna, ali ima i onih veselih. Slažemo se svi u činjenici da nije neophodno razumeti tekst pesme,ali da svi isto osećamo muziku. Druženje u Lipi smo iskoristili da našim gostima damo plakete zahvalnosti što su došli u Srbiju i što su doneli humanitarnu pomoć, ali više od plaketa im je značio poklon našeg kluba, svi su dobili po flašu naše klubske rakije Šljivovice upakovane u lepu belu kutiju sa urezanim grbom Dedinja.
Druženje nastavljamo u diskoteci Blaywatch. Veliko iznenadjenje, gosti pričaju o crvenom tepihu koji ih je sačekao, a Nikola Stojanović se potrudio da obezbedi glavni separe u klubu. Nastavlja se zabava uz stranu i domaću klubsku muziku, a u 3 sata svi odlazimo kući na odmor, jer sutra je novi dan.
