Medjunarodna aktivnost – 6. jun
Iako smo ostali do kasno u noć, to nas nije sprečilo da ustanemo već u devet sati. Ispijanje domaće kafe na obali Drine i tradicionalni srpski doručak je bio uvertira u ono što sledi. Oko 11 sati došli smo u školu gde nas je ljubazno dočekala direktorka Svetlana Šišić – Ceca. Nakon uručivanja prikupljene humanitarne pomoći, odigrali smo fudbalsku utakmicu sa učenicima škole. Učenici sedmog razreda sa svega 13 godina, bili su bolji od reprezentacije Rotarakta za ovu priliku sačinjene od Holandjana, Francuza i Srba. Konačan rezultat od 3:2 je bio u drugom planu, a razmena dresova i druženje u svečanoj sali škole u prvom.
Vidno umorni, vraćamo se u Etno selo na kratak odmor, ali domaćin sela Nikola ne da nam da predahnemo, ručak je već postavljen. Neverovatna kombinacija pastrmke na žaru i roštilja (verovali ili ne) koja nas je sačekala bila je iznenađenje ne samo za naše goste, već i za nas domaćine. U etno selo uskoro stiže i direktorka škole Ceca i nastavljamo tamo gde smo uveče stali, vino, pivo i rakija se neprestano iznose, umivanje čistom vodom iz Drine takođe postaje običaj svih nas. Naši gosti nas neprestano pitaju:“ Kakav je dalji plan?“, a mi im odgovaramo:“ Tek predstoje nezaboravni trenuci“.
Oko 4 sata sedamo u naša dva automobila i mini bus, šoferi su spremni i krećemo na kraći put ka selu Babin i vikendici našeg člana Igora. U vikendici nas dočekuje Mitar, koji nam prenosi da je sve pripremljeno i da druženje možemo da nastavimo. Naše goste učtivo pitamo:“Da li bi želeli nešto da pojedu?“, a oni sa osmehom odgovaraju:“Da možemo i kasnije da jedemo i da nisu navikli na ovakav tempo“. Već tada smo znali da smo uspeli i da smo druženje organizovali baš onako kako smo trebali, a kako oni nisu mogli ni da zamisle. Nikola Stojanović priprema muziku, naše devojke prave salatu, mi ostali načinjemo prvi litar naše Šljivovice. Naši gosti su takodje pripremili iznenadjenje, načinjemo francuski sir i salamu, kao i flašu Pastisa (Francuska rakija). Putnici koji ne mogu da piju rakiju prelaze na pivo, drugi na vino, vodu niko ni ne traži, palimo baklje u dvorištu i oko sedam sati serviramo večeru. Potrudili smo se još jednom da gostima predstavimo tradiciju našeg naroda, na trpezi je sir, kajimak, proja od belog brašna, srpska salata, pogača; a pravo iznenadjenje je bilo kada smo na ražnju izneli jagnje. Svi ustaju i gledaju samo u jagnje, ali mi ne želimo da ga serviramo, mi ga samo stavljamo na sto i dajemo im sataru, makaze i noževe i kažemo im “izvolte, poslužite se”. Tada nastaje totalni haos, jagnje polako nestaje, muzika se pojačava, kreću trubači, kolo, vijore se zastave, igra se limbo dens, pleše se, skače. Ostalo je svima u sećanju kada je Roman (Roman the first) umesto vode popio decilitar rakije. Katija hoće da jede jagnjeću glavu, Kevin sa čašicom rakije leži na travi, Agata sa satarom kreće ka jagnjetu… Druženje se nastavlja kao i prethodne noći do kasno u noć i u etno selo se vraćamo oko 1 sat ujutru i krećemo ka sobama… Na ulazu u sobe čeka nas Miloš, Nikolin sin, koji nam ne dozvoljava da spavamo dok ne popijemo još koje piće zajedno sa njim. Šta da radimo, nije nam lako, ali nije običaj odbiti čoveka i tako sve do 3 sata.
